Već godinama, radite iste stvari kada je u pitanju osnovna ishrana Vaših voćaka, odnosno đubrenje voćnjaka, kao i zemljišta prilikom uzgoja povrtarskih i ratarskih useva. Iako sve radite što mislite da je potrebno, i ulažete novac, rezultat nikada nije onakav kakav želite, ili u najboljem slučaju jedne sezone bude, a onda narednih nekoliko ništa. Šta Vi praktično radite?
Uvek gledate da uštedite, ili da koliko god je moguće manje uložite, a da više dobijete, i to je potpuno razumljivo, jer velika je neizvesnost svake sezone pred Vama. Ali ono što želite, to nikada ne postignete, zar ne?
Uobičajeno, Vi godinama koristite granulirana mineralna đubriva za osnovnu ishranu Vaših voćaka, bez obzira koje su (jabuka, šljiva, višnja, malina, kupina, borovnica), i njih birate po principu jeftinije, a ima hrane, ili daj šta daš pa kako bude, do toga da se sledi preporuka kako neodstaje ovog ili onog, pa uzmi to i to... Tako izabrana đubriva obično primenite u pogrešan momenat.
Taj momenat po Vama nije pogrešan, već je pravo vreme, ali samo zato što ste navikli na njega, i neće da menjate (izgovor je da se tako radilo godinama, i bilo dobro, pa ja to nastavljam).
Praktičan primer jeste da uzmete neko uobčajeno granulisano mineralno đubrivo i primenite ga u Vaš voćnjak u jesen ili tokom zime, i to obično radite kada nemate drugog posla, ili kako uobičajeno kažete pravite zalihe, rezerve, odnosno na vreme pripremate voćku za start.
Vi sada, zadnja je trećina meseca januara, primenite mineralno đubrivo sa fosforom (P), ili ono može sadržavati i ostala dva hraniva, odnosno azot (N) i kalij (K), u zavisnosti šta ste kupili.
I šta se onda dešava? Granula mineralnog đubriva u dodiru sa vlagom koja postoji u zemljištu, a negde je i sneg, se rastapa u određenom obimu, (drugi put o tome koliko, jer je posebna tema), i hraniva postaju dostupna, odnosno na raspolaganju Vašim voćkama. Ali, šta voćke sad rade, pa miruju zar ne, i onda je pitanje kako će one usvojiti hranivo koje ste im dali.
Međutim, Vaše je opravdanje da voćka neće sad usvojiti to hranivo, već će ono da bude u zemljištu, i kad koren krene da radi, fosfor (azot, kalij, ili šta ste sve dali) će mu biti na kašiki. Ako je to tako jednostavno, zašto onda dolazi do gubitka prinosa i kvaliteta određenih sezona, ili za njihovu većinu?
Da se bude potpuno precizno, zašto imate neodrživu proizvodnju, i jednostavno ne možete kontinuirano imati stabilan prinos i kvalitet roda sa kojim ste zadovoljni? Još jedno pitanje koje se često desi jeste kako su voćke gladne, kad sam im sve dao, kako nema hraniva kad se uradi analiza, pa ja sam pet vreća bacio okolo svih voćaka? Sami ste iz ovog pitanja dali najvažniji odgovor, a on je zato što ste BACILI đubrivo, a ne nahranili voćke i zemljište. Pitate se kako to?
Pa kad sad date mineralno đubrivo, hraniva iz njega su ostavljena, jer ih voćke ne usvajaju, ona su ostavljena u zemljište, što bi se narodski kazalo puštena niz vodu. Ali nema stajati u zemljištu onako, ne može mineralno hranivo samo stajati u zemljištu, i čekati.
Zemljište je živa, i izuzetno dinamična sredina, u kojoj se svakodnevno odvijaju mnogobrojni procesi, koji su od krucijalnog značaja za život Vaših voćaka, ali i ostalih useva da bi oni Vama dali rod kakav trebate. ŽEMLJIŠTE NIJE MESTO U I NA KOJE SE MOŽE STAVLJATI ŠTA SE HOĆE, I NADATI SE DA SE NIŠTA NEĆE DOGODITI, DA ĆE SVE BITI ONAKO KAKO SE ZAMISLI.
Kod navedenog slučaja, prvo šta se može desiti jeste da se hraniva, odnosno Vaš fosfor ispere, jer puno je vlage, otapa se sneg, i kako voda odlazi putuje i fosfor, jednostavno izgubite ga, i zato se kaže da je đubrivo bačeno (ZAPAMTITE, BACILI STE ĐUBRIVO, A PREVOD BI BIO BACILI STE PARE, LOVU). No najčešći slučaj jeste da tada fosfor bude deponovan, ili fiksiran u zemljištu, i kao takav nije dostupan za koren biljaka koje uzgajate (voćke koje već često ovdje spominjemo, na primer). Ovo se posebno dešava kada je pH vrednost izvan optimalnog raspona za uzgoj Vašeg useva, odnosno kiselo ili bazno, što je vrlo često slučaj u praksi.
U kiselim zemljištima, fosfor se veže sa gvožđem ili aluminijumom, a u baznim sa karbonatima, formirajući netopive i teško topive fosfate. Praktično, fosfor ostaje da kažemo fiksiran u zemljištu, i Vaše biljke ga ne mogu koristiti, te je on opet izgubljen, odnosno bacili ste đubrivo. Kad voćka, ili bilo koji usev krene sa rastom i razvojem, ona neće imati taj fosfor na raspolaganju koji joj je potreban za normalan rast i razvoj.
E Vi ste sve to platili, kupili đubrivo i primenili ga (troškovi radne snage), a nema ga, ono Vam neće moći uloženo vratiti, odnosno dati rezultat koji trebate, ili očekujete.
Sledeće treba dobro zapamtiti: NAPRAVILI STE DUPLI TROŠAK SA OVAKVIM PRISTUPOM, odnosno platili đubrivo i dobili gladne biljke koje ne mogu izneti rod kakav trebate.
Tokom sezone, Vi se borite radite ovo ili ono, jer su voćke gladne, i nose slab rod, ulažete još da bi bilo kako treba, a svi znamo kako na kraju završi. Brzo dođe druga sezona, i Vi opet isto, jer kao prošle nije bio dobar rezultat jer je bilo to i to, a nikako da prihvatite da je do Vas, odnosno greška u đubrenju.
Dodate fosfor ponovo i on se opet akumulira, fiksira, i tako godinama, zbog čega dolazi do visokih količina istog u zemljištu.
Onda kažemo da je zemljište postalo zaslanjeno ili nesposobno za proizvodnju, odnosno da podrži Vaše voćke, ili druge useve da daju prinos kakav želite, trebate. Možete li Vi pojesti preslanu hranu, ne možete, e tako isto i voćke. Ali, to nije sve. Nije samo da fali fosfora u zemljištu jer je blokiran, već njegove prevelike količine prave nered u zemljištu, odnosno on utiče i na dostupnost ostalih hraniva. E sad, već imate mnogostruke troškove, a najveći je jer gubite rod.