EU postepeno smanjuje dozvoljenu upotrebu bakra u poljoprivredi zbog njegovog akumulativnog efekta u zemljištu i potencijalne toksičnosti za mikroorganizme i vodene ekosisteme. Ovo ima veliki uticaj na sve vinogradare, a posebno one u ekološkoj proizvodnji, gde je bakar jedan od retkih dozvoljenih fungicida. U današnjim aktuelnostima obrađujemo ovu temu za sve vinogradare, ekološke, integralne ili konvencionalne.
Nekada je bila dozvoljena doza od 6 kg/ha godišnje, a sada je smanjena na maksimalno 4 kg/ha (u proseku 28 kg/ha u 7 godina).
Ova ograničenja su posebno osetljiva za ekološke proizvođače, jer oni nemaju alternative poput sintetičkih fungicida.
Cilj je sprečiti akumulaciju bakra, jer on nije biorazgradiv i može se taložiti u zemljištu.
Vinogradi koji su decenijama tretirani bakrom imaju visoke koncentracije, što može negativno uticati na mikrobiološki život zemljišta.
Zabranjena je prečesta upotreba visokih doza u jednoj sezoni.
Preporučuje se preciznija aplikacija i optimizacija doza kroz tehnologiju finijih čestica i formulacija.
EU stimuliše razvoj bioloških preparata i novih tehnologija kako bi se smanjila zavisnost od bakra.
Nove formulacije bakra (mikrokapsulisani, helatni gde se posebno izdvaja Cu-peptidati) imaju manju toksičnost i bolju efikasnost pri nižim dozama.
PROBLEM: Navikao je da koristi 6-8 kg/ha bakra godišnje, ali sada je ograničen na 4 kg/ha. Ako nastavi kao pre, neće imati dovoljno tretmana za celu sezonu.
REŠENJE: Smanjiti pojedinačne doze (npr. umesto 500 g/ha po tretmanu, koristiti 250 g/ha). Kombinovati bakar sa drugim sredstvima (Cu-peptidatima, biostimulatorima, sumporom) kako bi se smanjila potreba za čestim tretmanima. Preciznija aplikacija – koristiti finije mlaznice za bolje prekrivanje kore i listova loze, i smanjiti gubitke.
PROBLEM: U ekološkoj proizvodnji nema sintetičkih fungicida, pa bakar ostaje ključni alat protiv plamenjače i bakterijskih infekcija.
Međutim, zbog ograničenja, teško je zaštititi vinograd u godinama sa visokim rizikom od bolesti.
REŠENJE: Optimizacija aplikacija – koristiti bakar preventivno i u preciznim fazama rasta vinove loze (ranije faze su ključne). Primena formulacija s čistijim bakrom gde su potrebne manje doze (imaju duže delovanje i bolje prijanjanje na list). Za ostatak sezone redovno korišćenje Cu-peptidata, samih ili u kombinaciji sa biološkim preparatima poput Trichoderma spp., Bacillus subtilis ili sumporom kako bi se smanjila potreba za bakrom.
PROBLEM: Zna da će bakar biti još više ograničen u budućnosti i želi unapred da nađe rešenja.
REŠENJE: Koristi moderne tehnologije poput meteo stanica i modela prognoze bolesti kako bi preciznije određivao vreme tretiranja i smanjio nepotrebne aplikacije. Dominantno se oslanja na primenu Cu-peptidata redovno tokom sezone, dok najčistije bakarne fungicide pozicionira na početku sezone, ali ih i tada u pola doze kombinuje sa Cu-peptidatima.
Ulaže u zdravlje zemljišta – organska materija i mikrobiološki preparati pomažu u obnovi zemljišta zagađenog viškom bakra.
Kombinuje Cu-peptidate sa biološkim preparatima na bazi sumpora, i tako sa smanjenim dozama bakra ima bolju zaštitu.
EU ograničava upotrebu bakra zbog njegove akumulacije u zemljištu i negativnog uticaja na ekosistem, što znači da vinogradari moraju smanjiti doze i tražiti alternative. To se može postići kroz:
