Šta se dešava kada se bakarni fungicidi koriste dugoročno u vinogradima?

Bakarni fungicidi (bakar-hidroksid, bakar-oksihlorid, bakar-sulfat ili bordovska čorba itd.) su kontaktni fungicidi, što znači da ostaju na površini biljke i ne prodiru u njeno tkivo. Međutim, nakon prskanja, bakar:

• Delimično ostaje na kori, prirastima, listovima i bobicama, a u značajnoj količini direktno pada na zemljište u vinogradu (što je posebno izraženo kada nakon tretmana sve se plavi);
• Sa površine zemljišta, ali i sa loze, spira se kišom i dospeva u zemlju;
• Vezuje se za organske i mineralne čestice zemljišta.

Pošto bakar nije biorazgradiv, on se akumulira u zemljištu kroz godine primene. Ako vinogradari ne vode računa o količinama, u starim vinogradima, ali i novim gde se ne vodi računa o njegovoj primeni, može doći do toksičnih koncentracija.

Kako akumulirani bakar u zemljištu utiče na vinovu lozu i vino?

Uticaj na zemljište:

• Bakar u visokim koncentracijama ubija korisne mikroorganizme koji su ključni za zdravlje zemljišta i njegovu plodnost.
• Može smanjiti rast korenovog sistema i blokirati usvajanje drugih hraniva od strane loze.
• Narušava ravnotežu zemljišta – teže je usvojiti gvožđe, cink i mangan, što može dovesti do fizioloških problema u lozi.

Uticaj na vinovu lozu:

• Loza može apsorbovati rastvorljivi bakar iz zemljišta putem korena.
• Bakar se može transportovati do lišća, grožđa i bobica.
• Ako je nivo bakra visok, može doći do fiziološkog stresa i oštećenja listova.

Uticaj na vino:

• Bakar može završiti u bobicama i grožđu.
• Prekomerna količina bakra u vinu može uzrokovati probleme u fermentaciji, uticati na aromu vina, i čak biti zdravstveni rizik.
• Pojava mutnoće i taloga u vinu zbog bakra koji reaguje sa sumpor-vodonikom.

ŠTA KAŽU EU REGULATIVE O PRISUSTVU BAKRA U VINU?

• Maksimalna dozvoljena količina bakra u vinu prema EU regulativama iznosi 1 mg/l (Regulativa (EU) 2019/787).
• Zaštita zemljišta – EU postavlja ograničenja na maksimalne količine bakra koje se mogu koristiti godišnje. Trenutno je to 4 kg/ha godišnje, s prosečnim maksimumom od 28 kg u 7 godina (Regulativa (EU) 2018/1981).
• Zelena agenda i održiva poljoprivreda – EU želi smanjiti upotrebu bakra u organskoj i konvencionalnoj proizvodnji do 50% do 2030. godine u sklopu strategije Od polja do stola - Farm to Fork.
• Pesticidni ostaci – EU reguliše maksimalne dozvoljene količine ostataka (MRL) bakra na grožđu i u vinu, kako bi se zaštitili potrošači i omogućio izvoz vina na svetsko tržište.

KAKO VINOGRADARI MOGU SMANJITI RIZIK AKUMULACIJE BAKRA?

• Koristiti precizne formulacije bakra (helati bakra, Cu-peptidati, kombinacije sa glukonskom kiselinom) koje omogućavaju niže doze, a bolju efikasnost.
• Smanjiti broj tretmana i koristiti alternativne metode (biostimulatori, induktori otpornosti, fitoleksini, biološki fungicidi).
• Rotirati fungicide i ne oslanjati se isključivo na bakar.
• Primenjivati bakar u kombinaciji sa sumpornim fungicidima kako bi se povećala efikasnost i smanjila potrebna količina bakra.
• Povećati sadržaj organske materije u zemljištu (kompost, organska đubriva, mikrobiološki preparati) da bi se vezala suvišna količina bakra.

ZA KRAJ, UKRATKO

EU regulative postavljaju jasne limite na upotrebu bakra kako bi se sprečila njegova akumulacija u zemljištu i vinu.

Dugotrajna upotreba bakarnih fungicida može dovesti do problema sa plodnošću zemljišta i izvoznim ograničenjima.

Vinogradari moraju preći na preciznije formulacije i održivije alternative kako bi osigurali zdravlje vinograda i kvalitet vina.

Rešenje nije prestanak upotrebe bakra, već njegova pametnija i održivija primena! ZA TU NAMENU MI VAM PREDSTAVLJAMO SCUDO, VRHUNSKI BIOSTIMULATOR SA USMERENIM I CILJANIM DELOVANJEM NA SPREČAVANJE BOLESTI KOD BILJAKA VINOVE LOZE I STIMULACIJU NJIHOVOG RASTA I RAZVOJA.